Psihoterapija je nešto najbolje što mi se desilo u životu. Naučila sam da bolje razumem sebe, da bolje razumem druge ljude, da postanem sebi važna, da shvatim da uvek imam izbor i da ga sama pravim. Naučila sam još puno toga, a najvažnije, pomogla mi je da rastem i da se razvijam kao osoba, da menjam sebe i svoj život na bolje. Javila sam se jer sam imala problem, a zapravo sam izašla kao druga osoba, širih vidika, bez strahova, svesna svojih kvaliteta i mogućnosti i spremna za život bez granica.

U početku sam bila skeptična prema ovakvom vidu terapije i pomoći, nekada nije lako potražiti pomoć, priznati sebi dalje da ne možeš sam. Ukoliko ste i sami u nekim podržavajućim profesijama i pomažete drugima, čini mi da je onda još teže. Ali, na psihoterapiji sam naučila da napredak nikada ne ide uzvodnom linijom, ona talasa, ima uspona i padova, ali i to je rast i dio napretka. Osjetila sam istinsko razumjevanje i dobila ogromnu podršku, prvenstveno od mog psihoterapeuta, a onda i od grupe. Naučila sam da bolje slušam druge, da gradim strpljenje, da osluškujem sebe. Naučila sam da su svi odgovori na moja pitanja zapravo u meni samoj.

Psihoterapija...kao i odnos između mene i mog terapeuta, jedno su od najvažnijih životnih iskustava. Kažu da je najteže u životu spoznati sebe...Biti iskren prema drugima, ali najprije prema sebi...biti autentičan..u kontaktu sa osjećanjima...

Uz pomoć terapeuta otkrila sam potpuno novu i vedriju stranu moje ličnosti koja je negdje bila prekrivena velikom tugom i destrukcijom u svim segmentima života...Ogromna podrška terapeuta, razumjevanje, empatija i iskustvo koje je poseban biser u mom životu!