Novi način posmatranja prelaska u majčinstvo- Alexandra Sacks

Pa, te iste promene se dešavaju ženi kada je trudna. A znamo da je normalno da se tinejdžeri osećaju izgubljeno, pa zašto ne govorimo o trudnoći na isti način? Napisani su čitavi udžbenici o razvojnom putu adolescencije, a nemamo ni jednu jedinu reč za opis prelaska u majčinstvo. Potrebna nam je takva reč.

Ja sam psihijatar koji radi sa trudnicama i ženama u postporođajnom periodu, reproduktivni psihijatar, i tokom decenije rada u ovom polju primetila sam obrazac. Ide ovako nekako: žena me pozove, upravo je rodila bebu i zabrinuta je. Kaže: „Ne ide mi ovo. Ne uživam u ovome. Da li imam postporođajnu depresiju?“

Prođem kroz simptome te dijagnoze, jasno mi je da ona nije klinički depresivna i to joj i kažem. Ali ona nije sigurna u to. „Ne bi trebalo da bude ovakav osećaj“, insistira ona. Ja kažem: „U redu. Kakav si osećaj očekivala?“ Ona kaže: „Mislila sam da će majčinstvo učiniti da se osećam ispunjeno i srećno. Mislila da sam da će mi instinkti prirodno govoriti šta da radim. Mislila sam da ću uvek hteti da stavim bebu na prvo mesto.“

Ovo je nerealno očekivanje o tome kakav je doživljaj prelaska u majčinstvo. A nije samo ona bila u pitanju. Primala sam pozive od stotina žena sa ovakvim pitanjima, a sve su bile zabrinute da nešto nije u redu jer nisu mogle da ispune očekivanje. Nisam znala kako da im pomognem, jer se od pričanja o tome da nisu bolesne nisu osećale bolje. Htela sam da pronađem način da normalizujem ovu promenu, da objasnim da nelagodnost nije uvek isto što i bolest.

Zato sam krenula da naučim nešto više o psihologiji majčinstva. Ali baš i nije bilo mnogo toga u medicinskim udžbenicima, jer doktori uglavnom pišu o bolestima. Zato sam se okrenula antropologiji. Trebalo mi je dve godine, ali sam u eseju koji više nije u štampi, koji je 1973. godine napisala Dejna Rafael, konačno pronašla koristan način da uokvirim ovaj razgovor: matrescencija. Nije slučajnost da „matrescencija“ zvuči kao „adolescencija“. Oba predstavljaju periode kada promene tela i hormona dovode do preokreta u emocionalnom doživljaju osobe i u tome kako se ona uklapa u svet. Kao i adolescencija, matrescencija nije bolest, ali pošto nije u medicinskom rečniku, pošto doktori ne edukuju ljude o tome, meša se sa ozbiljnijim stanjem zvanim postporođajna depresija. Nadovezala sam se na antropološku literaturu i govorila o matrescenciji sa svojim pacijentima pomoću koncepta zvanog „odbacivanje i povlačenje“. Evo dela o povlačenju. Kao ljudska bića, naše bebe su zavisne na jedinstveni način. Za razliku od drugih životinja, naše bebe ne mogu da hodaju, ne mogu da se samostalno hrane, vrlo je teško starati se o njima. Zato nam je evolucija pomogla hormonom po imenu oksitocin. Oslobađa se oko porođaja, kao i za vreme dodira kože na kožu, tako da se povećava čak i ako niste vi rodili bebu. Oksitocin pomaže mozgu majke da se fokusira, povlačeći njenu pažnju, tako da je sada beba centar njenog sveta.

Ali istovremeno, njen um i odbacuje, jer se ona seća da postoje svi ti drugi delovi njenog identiteta – druge veze, njen posao, hobiji, spiritualni i intelektualni život, da ne pominjem fizičke potrebe: da spava, jede, vežba, upražnjava seksualne odnose, da ide u kupatilo, sama ako je to moguće.

To je emocionalna igra povlačenja konopca u matrescenciji. To je tenzija koju su osećale žene koje su me zvale. Zato su mislile da su bolesne. Kada bi žene razumele prirodan sled matrescencije, kada bi znale da je za većinu ljudi teško da žive u tom odbacivanju i povlačenju, kada bi znale da je u takvim okolnostima ambivalentnost normalna i da nije nešto čega se treba stideti, osećale bi se manje usamljeno, osećale bi se manje stigmatizovano, a mislim da bi to čak umanjilo i stopu postporođajne depresije. Volela bih da to istražim jednog dana.

Verujem u terapiju razgovorom, tako da, ako hoćemo da promenimo način na koji naša kultura shvata ovaj prelaz u majčinstvo, žene moraju da razgovaraju jedna sa drugom, a ne samo sa mnom. Dakle, majke, pričajte o svojoj matrescenciji sa drugim majkama, sa svojim prijateljima i, ako ga imate, sa svojim partnerom, tako da oni mogu da razumeju sopstvene promene i da vas bolje podrže.

Ali, ne radi se samo o tome da se zaštite vaše veze. Kada sačuvate odvojeni deo svog identiteta, takođe ostavljate mesta da vaše dete razvije svoj.

Kada se beba rodi, rađa se i majka, svaka nestabilna na svoj način. Matrescencija je vrlo duboka, ali je i teška, i to je ono što je čini ljudskom.
Hvala.